Quintanilla de Urz
Quintanilla de Urz | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella y Lleón |
Provincia | provincia de Zamora |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcalde de Quintanilla de Urz (es) | Ricardo Carrera Sánchez |
Nome oficial | Quintanilla de Urz (es)[1] |
Códigu postal |
49622 |
Xeografía | |
Coordenaes | 42°01′58″N 5°50′55″W / 42.03286°N 5.84869°O |
Superficie | 10.1 km² |
Altitú | 725 m[2] |
Llenda con | Quiruelas de Vidriales |
Demografía | |
Población |
103 hab. (2023) - 53 homes (2019) - 48 muyeres (2019) |
Porcentaxe | 0% de provincia de Zamora |
Densidá | 10,2 hab/km² |
aytoquintanillaurz.es | |
Quintanilla de Urz ye un conceyu y llocalidá española de la provincia de Zamora,[3] na comunidá autónoma de Castiella y Llión.
El conceyu asítiase na contorna de Benavente y Los Valles, tien una superficie de 10,05 km² y, según datos del padrón municipal 2017 del INE, cuenta con una población de 105 habitantes.
Topónimu
[editar | editar la fonte]Quintanilla ye un topónimu bien común en ciertes partes del norte d'España que de la mesma dio orixe a un apellíu, estendíu per España y Hispanoamérica. Una quinta designaba primeramente "la quinta parte de la producción que l'arrendador (llamáu quinteru) apurría al dueñu d'una finca"; más tarde aplicóse la denominación de quinta a esa mesma finca rústica o granxa y na actualidá acabó significando "finca de recréu". Deriváu de "quinta" ye la pallabra quintana, primeramente colos mesmos significaos qu'aquella; pero ye de suponer que, al dir creciendo tales "quintanas", pasaríen a ser sinónimas d'aldega. Quintanilla nun ye más qu'un deriváu de quintana, polo que tien el mesmu significáu etimolóxicu que aldehuela.
El determinativo Urz ye la denominación entá vixente na zona del uz albar.[4]
Historia
[editar | editar la fonte]Na Edá Media, el territoriu nel que s'asitia Quintanilla de Urz quedó integráu nel Reinu de Llión, que los sos monarques entamaríen la fundación del pueblu.
Darréu, na Edá Moderna, Quintanilla foi una de les llocalidaes que s'integraron na provincia de les Tierres del Conde de Benavente y dientro d'esta na Merindad de Vidriales y la receptoría de Benavente.[5]
Sicasí, al reestructurase les provincies y crease les actuales en 1833, Quintanilla de Urz pasó a formar parte de la provincia de Zamora, dientro de la Rexón Lleonesa,[6] quedando integrada en 1834 nel partíu xudicial de Benavente.[7]
Demografía
[editar | editar la fonte]1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2008 | 2017 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
152 | 150 | 152 | 146 | 146 | 105 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [necesita referencies]) |
Gráfica d'evolución demográfica de Quintanilla de Urz ente 1900 y 2017 |
Fonte: Institutu Nacional d'Estadística d'España - Ellaboración gráfica por Wikipedia. |
Patrimoniu
[editar | editar la fonte]Amás de la so ilesia parroquial, que destaca ente los edificios de la llocalidá, Quintanilla cuenta con un segundu edificiu eclesiásticu, la ermita de San Isidro.
Fiestes
[editar | editar la fonte]Quintanilla de Urz celebra les sos fiestes n'honor a San Isidro, el 15 de mayu.
Referencies
[editar | editar la fonte]- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ URL de la referencia: https://www.aemet.es/es/eltiempo/prediccion/municipios/quintanilla-de-urz-id49170.
- ↑ La provincia de Zamora según la Diputación de Zamora
- ↑ «RIESCO CHUECA, PASCUAL; Medio natural y poblamiento en la toponimia mayor de Zamora». Archiváu dende l'orixinal, el 2012-04-12.
- ↑ Salgado Fuentes, Carlos Javier (2016). Universidá de Salamanca: La evolución de la identidad regional en los territorios del antiguo Reino de León (Salamanca, Zamora y León) (en castellanu), páx. 149-150.
- ↑ «Real Decretu de 30 de payares de 1833 sobre la división civil de territoriu español na Península ya islles axacentes en 49 provincies» (castellanu). Gaceta de Madrid.
- ↑ Subdivisión en partíos xudiciales de la nueva división territorial de la Península ya islles axacentes / aprobada por S. M. nel real decretu de 21 d'abril de 1834