Principáu-Obispáu de Montenegru

De Wikipedia
Saltar a navegación Saltar a la gueta
Владикат Црна Гора
Vladikat Crna Gora
Principáu-Obispáu de Montenegru

Balsic small COA.jpg
Bandera
Ottoman flag.svg

1697-1852

Flag of Montenegro (1852–1905).svg

Bandera de Montenegru

Bandera

Llocalización de Montenegru
Principáu-Obispáu de Montenegru na Europa de 1812
Capital Cetinje
Historia
 • Afitáu 1697
 • Disolución 1852
Moneda Perun montenegrín


El Príncipado-Obispáu de Montenegru foi un tao teocráticu balcánicu, nel sudeste d'Europa, qu'esistió ente 1697 y el 13 de marzu de 1852, cuando foi eslleíu por Nicolas Mirkov, quien proclamó'l Principáu de Montenegru. Surdió frutu del arrenunciu del cleru ortodoxu a siguir siendo un señoríu otomanu, lo que tresformó la parroquia de Cetinje nun protectoráu rusu, gobernando por Obispos Metropolitanos (Vladika, tamién traducíu como "Príncipe-Obispu").[1][2][3]

Toponimia[editar | editar la fonte]

L'estáu yera práuticamente gobernáu pola Ilesia ortodoxa, so la supervisión de la familia Petrović-Njegoš. El nome más utilizáu na historiografía ye Metropolitanato de Cetinje (Цетињска митрополија).[4] El mayor responsable políticu yera conocíu como Metropolitanu (Vladika, en rusu) anque tamién traducíu como Príncipe-Obispu. Danilo I (1697-1735) faíase llamar a sí mesmu "Danilo, Metropolitanu de Cetinje, Njegoš, duque de la tierra serbia" ("Данил, владика цетињски, Његош, војеводич српској земљи ...").[5][6] Darréu tres la unión de la Llanura de Bjelopavlićka y les llombes nes qu'habitaba dichu cla, mientres el gobiernu de Pedru I, l'estáu foi llamáu oficialmente Montenegru y les llombes.[7] En códigu escritu por Danilo I, fecháu en 1855, establezse espresamente qu'él ye'l "knjaz" (duque, príncipe) y "Gospodar" (señor) del Cuetu Negru llibre (Montenegru) y les llombes".[8]

Historia[editar | editar la fonte]

La hestoria empieza con Danilo Šćepčević, un obispu de Cetinje al que se xunieron delles cles de Montenegru na llucha contra'l Imperiu otomanu qu'ocupara la mayor parte del sureste d'Europa. El Vladika Danilo foi'l primeru de la Casa de Petrović-Njegoš, qu'ocuparía'l cargu de Obispu Metropolitanu de Cetinje hasta 1851, cuando Montenegru convertir nun principáu laicu con Danilo Petrović-Njegoš. Amás, convertir nuna monarquía curtia cuando foi abolíu temporalmente ente 1767 y 1773, cuando l'impostor Šćepan Malí, fíxose pasar pol emperador rusu y coronóse Señor de Montenegru.

Ver tamién[editar | editar la fonte]

Referencies[editar | editar la fonte]

  1. Victoria Clark, Why angels fall: a journey through Orthodox Europe from Byzantium to Kosovo, p. 93
  2. Robert Bideleux, Ian Jeffries, A history of eastern Europe: crisis and change, p. 86
  3. Anthony Trollope, Saint Pauls, Volume 5, p. 430
  4. Milija Stanišić (2005). Dubinski slojevi trinaestojulskog ustanka o Crnoj Gori. Istorijski institut Crne Gore, 114. «Као што смо претходно казали, стицајем историјских и друштвених околности Цетињска митрополија је постала не само духовни него и политички центар Црне Горе, Брда и негдашњег Зетског приморја. Заједно са главарским ...»
  5. Matica srpska, Lingvistička sekcija (1974). Zbornik za filologiju i lingvistiku, Volume 17, Issues 1-2. Novi Sad: Matica srpska, 84. «Данил, митрополит Скендерије o Приморја (1715. г.),28 Данил, владика цетински Његош, војеводич српској земљи (1732. г.).»
  6. Velibor V. Džomić (2006). Pravoslavlje o Crnoj Gori. Svetigora. «То се види не само по његовом познатом потпису „Данил Владика Цетињски Његош, војеводич Српској земљи" (Запис 1732. г.) него и из цјелокупког његовог дјелања као митрополита и господара. Занимљиво је у том контексту да ...»
  7. Etnografski institut (Srpska akademija nauka i umetnosti) (1952). Posebna izdanja, Volumes 4-8. Naučnon delo, 101. «Када, за владе Петра I, црногорсксу држави приступе Б^елопавлиЬи, па после и остала Брда, онда je, званично, „Црна Гора и Брда"»
  8. (1984) Stvaranje, 7–12. Obod, 1422. «Црне Горе и Брда историјска стварност коЈа се не може занема- рити, што се види из назива Законика Данила I, донесеног 1855. године који гласи: „ЗАКОНИК ДАНИЛА I КЊАЗА И ГОСПОДАРА СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДА".»
Principado-Obispado de Montenegro