Anexu:Llista de Swadesh en llingües eslaves

De Wikipedia
Saltar a navegación Saltar a la gueta

Una vegada el proto-eslavu dixebrar del proto-indoeuropéu, esta llingua pudo esistir en forma más o menos reconocible por unos 2000 años. Con posterioridá a esi periodu yá namái seríen reconocibles llingües individuales. Les migraciones eslaves mientres el sieglu VI llevaron a la fragmentación difinitiva de la unidá llingüística eslava.[1][2]

El proto-eslavu y el so desenvolvimientu posterior hasta les llingües eslaves modernes pue ser reconstruyíu afechiscamente por aciu el métodu comparativu. La llista de Swadesh dexa comparar la diversificación d'una familia de lengua vía la comparanza del so vocabulariu básicu. Nesti artículu emplegará la llista llarga de 207 términos, dados tantu na ortografía orixinal como en trescripción.

Llista[editar | editar la fonte]

Llingües eslaves
GLOSA Proto-
eslavu
tardíu !colspan="2"|Rusu
Búlgaru Checu Polacu
ortografía AFI ortografía AFI ortografía AFI ortografía AFI
*(j)azъ,

(j)ā

я [ja] аз [as] [jaː] ja [ja]
*ty ты [tɨ] ти [ti] ty [tɪ] ty [tɨ]
*onъ,
  • ona, *ono / *tъ, *ta, *to
он [on] той [tɔj] on [on] on [ɔn]
Nós *my мы [mɨ] ние [ˈninɛ] my [mɪ] my [mɨ]
Vós *vy вы [vɨ] вие [ˈviɛ] vy [vɪ] wy, państwo [vɨ], [ˈpaɲstfɔ]
Ellos/-as *oni, *ony, *ona они [ɐˈnʲi] те [tɛ] oni, ony, ona [oɲɪ, onɪ, ona] oni, one [ˈɔnin, ˈɔnɛ]
*tъ это [ˈɛtə] това [tɔˈva] toto [toto] to [tɔ]
Aquel *tъ то [to] онова [ɔnɔˈva] tamto [tamto] tamto [ˈtamtɔ]
{{{1}}} здесь, тут [zʲdʲyeʲ], [tut] тук [tuk] zde [zdɛ] el to, tutaj [el to, tutaj]
*tamъ там [tam] там [tam] tam [tam] tam [tam]
Quién *kъto кто [kto] кой [koj] kdo [ɡdo] kto [ktɔ]
*čьto что [ʂto] какво [kakˈvɔ], [ʃtɔ] co [tso] co [t͡sɔ]
*kъdě,
  • kъde
где [ɡdʲɛ] къде [kɤˈde] kde [ɡdɛ] gdzie [ɡd͡ʑɛ]
*kъgda когда [kɐɡˈda] кога [koˈɡa] kdy [ɡdɪ] kiedy [ˈkʲɛdɨ]
{{{1}}} как [kak] как [kak] jak [jak] jak [jak]
non *ne не [nʲɛ] не [nɛ] ne– [nɛ] nie [ɲɛ]
tou(s) *vьsь все [fsʲy] всички, цял/целият [ˈfsit͡ʃki], [tsʲal] všichni [fʃɪxɲɪ] wszyscy [ˈfʂɨst͡sɨ]
munchos *mъnogъ много [ˈmnoɡə] много [ˈmnoɡo] mnoho [mnoɦo] dużo, bardzo [ˈduʐɔ], [ˈbard͡zɔ]
dellos *ne + *koliko несколько [ˈnʲɛskəlʲkə] няколко [ˈŋʲakolko] několik [ɲɛkolɪk] kilka [ˈkʲilka]
pocos *malъ мало [ˈmalə] малко [ˈmalko] málo [maːlo] mało [ˈmawɔ]
{{{1}}} другой, иной [druˈɡoj], [ɪˈnoj] друг [druk] jiný [jɪninː] inny [ˈinːɨ]
*(j)edinъ,
  • (j)edьnъ
один [ɐˈdʲin] един [yˈdin] jeden [jɛdɛn] jeden [ˈjɛdɛn]
dos *d(ъ)va два [dva] две [dve] dva [dva] dwa [dva]
trés *trьje, *tri три [trʲi] три [tri] tři [tr̝°ɪ] trzy [tʂɨ]
*četyre четыре [t͡ɕɪˈtɨrʲɪ] четири [ˈt͡ʃɛtiri] čtyři [tʂtɪr̝ɪ] cztery [ˈt͡ʂtɛrɨ]
pętь пять [pʲætʲ] пет [pɛt] pět [pjɛt] pięć [pʲɛ̃t͡ɕ]
*velikъ большой [bɐˈlʲʂoj] голям [ɡʊˈʎʲam] velký [vɛlkiː] wielki [ˈvʲɛlkʲi]
*dьlgъ длинный [ˈdʲlʲinnɨj] дълъг [ˈdɤlɤk] dlouhý [dloʊ̯ɦiː] długi [ˈdwuɡi]
*širokъ широкий [ʂɨˈrokʲɪj] широк [ʃiˈrɔk] široký [ʃɪrokiː] szeroki [ʂɛˈrɔki]
*tъlstъ толстый [ˈtolstɨj] плътен, дебел [ˈplɤten] tlustý [tlʊstiː] tłusty [ˈtwustɨ]
*tęžъkъ тяжyлый [tʲɪˈʐolɨj] тежък [ˈtɛʒɤk] těžký [cɛʃkiː] ciężki [ˈt͡ɕɛ̃ʂki]
*malъ маленький [ˈmalʲɪnʲkʲɪj] малък, дребен [ˈmalɤk] malý [maliː] mały [ˈmawɨ]
*kortъkъ короткий [kɐˈrotkʲɪj] кратък, къс [ˈkratɤk], [kɤs] krátký [kraːtkiː] krótki [ˈkrutkʲi]
*ǫzъkъ узкий [ˈuskʲɪj] тесен [ˈtɛsen] úzký [oːskiː] wąski [ˈvɔ̃ski]
*tьnъkъ тонкий [ˈtonkʲɪj] тънък, слаб ˈtɤnɤk] tenký tɛŋkiː] cienki [ˈt͡ɕɛ̃nkʲi]
muyer *žena женщина [ˈʐɛnɕːɪnə] жена [ʒyˈna] žena [ʒɛna] kobieta [kɔˈbʲɛta]
home (machu) *mǫžь мужчина [muˈɕːinə] мъж [ˈmɤʃ] muž [mʊʃ] mężczyzna [mɛ̃ˈʂt͡ʂɨzna]
home (ser humanu) *čьlověkъ человек [t͡ɕɪlɐˈvʲɛk] човек [t͡ʃoˈvɛk] člověk [tʃlovjɛk] człowiek [ˈt͡ʂwɔvʲɛk]
*dětę дитя [dʲɪˈtʲa] дете [deˈtɛ] dítě [ɟiːcɛ] dziecko [ˈd͡ʑɛt͡skɔ]
*žena жена [ʐɨˈna] съпруга, жена [sɤˈpruɡɤ] manželka [manʒɛlka] żona, małżonka [ˈʐɔna], [mawˈʐɔnka]
*mǫžь муж [muʂ] съпруг, мъж [sɤˈpruk] manžel [manʒɛl] mąż, małżonek [ˈmɔ̃ʐ], [mawˈʐɔnɛk]
*mati мать [matʲ] майка [ʲmajkɤ] matka [matka] matka [ˈmatka]
*otьcь отец [ɐˈtʲɛt͡s] баща, татко [baˈʃta] otec [otɛts] ojciec [ˈɔjt͡ɕɛt͡s]
animal *zvěrь зверь, животное [zʲvʲerʲ], [ʐɨˈvotnəɪ] животно, звяр [ʒiˈvɔtno], [zvʲar] zvířy, živočich [zviːr̝ɛ], [ʒɪvotʃɪx] zwierzę [ˈzvʲɛʐɛ]
*ryba рыба [ˈrɨbə] риба [ˈribɤ] ryba [rɪba] ryba [ˈrɨba]
*pъtica,
  • pъtъka
птица [ˈptʲit͡sə] птица [ˈptit͡sɤ] pták [ptaːk] ptak [ptak]
*pьsъ собака, пёс [sɐˈbakə], [pʲvos] куче, пес, псе [ˈkut͡ʃy], [pɛs], [psɛ] pes [pɛs] pies [pʲɛs]
*vъšь вошь [voʂ] въшка [ˈvɤʃkɤ] veš [vɛʃ] wesz [vɛʂ]
*(v)ǫžь,
  • zmьja
змея [zʲmʲɪˈja] змия [zmiˈjɤ] had [ɦat] wąż [vɔ̃ʐ]
*čьrvь червь [t͡ɕerfʲ] червей [t͡ʃerˈvɛj] červ [tʃɛrf] robak [ˈrɔbak]
árbol *dervo, *dьrvo дерево [ˈdʲerʲɪvə] дърво [dɤrˈvɔ] strom [strom] drzewo [ˈdʐɛvɔ]
*lěsъ лес [lʲɛs] гора, лес [ˈɡɔrɤ], [lɛs] Les [lɛs] les [les]
*palica,
  • palъka
палка [ˈpɑlkə] пръчка, палка [ˈprɤt͡ʃkɤ], [ˈpalka] hůl [ɦoːl] laska / pałka / kij [ˈlaska] / [ˈpawka] / [kij]
*plodъ плод [plot] плод [ˈplɔt] plod [plot] owoc [ˈɔvɔt͡s]
*sěmę семя [ˈsʲemʲə] семе [seˈmɛ] semeno [sɛmɛnon] ziarno [ˈʑarnɔ]
*listъ лист [lʲist] листо, лист [liˈstɔ] list [lɪst] liść [ʎiɕt͡ɕ]
*korenь корень [ˈkorʲɪnʲ] корен [ˈkɔren] kořen [kor̝ɛn] korzeń [ˈkɔʐɛɲ]
corteza (d'árbol) *kora кора [kɐˈra] кора [kʊˈra] kůra [kuːra] kora [ˈkɔra]
flor *květъ цветок [t͡svʲɪˈtok] цвете [t͡sveˈtɛ] květ [kvjɛt] kwiat [kfʲat]
*trava трава [trɐˈva] трева [treˈvɤ] tráva [traːva] trawa [ˈtrava]
*ǫžy верёвка [vʲɪˈrʲofkə] въже, връв [vɤʒy], [vrɤf] provaz [provas] sznur, lina [ʂnur]
piel *koža кожа [ˈkoʐə] кожа [ˈkɔʒɤ] kůžy [kuːʒɛ] skóra [ˈskura]
*męso мясо [ˈmʲasə] месо [ˈmɛso] maso [maso] el mioęso [ˈmʲɛ̃sɔ]
*kry кровь [krofʲ] кръв [ˈkrɤf] krev [krɛf] krew [krɛf]
güesu *kostь кость [kosʲtʲ] кост, кокал [kɔst] kost [kost] kość [kɔɕt͡ɕ]
*sadlo жир [ˈʐɨr] мазнина [maˈzninɤ] tuk [tʊk] tłuszcz [twuʂt͡ʂ]
güevu *(j)aję, *(j)ajьce яйцо [jɪjˈt͡so] яйце [jajˈt͡sɛ] vejce [vɛjt͡sɛ] jajko [ˈjajkɔ]
*rogъ рог [rok] рог [rɔk] roh [rox] róg [ruk]
*rępъ,

хвост [xvost] опашка [ʊˈpaʃkɤ oques [otsas] ogon [ˈɔɡɔn]
*pero перо [pʲɪˈro] перо [peˈrɔ] péro [pɛːro] pióro [ˈpʲurɔ]
*kosa,
  • volsъ
волосы [ˈvoləsɨ] коса, косъм [koˈsɤ] vlasy [vlasɪ] włosy [vwɔsɨ]
*golva голова [ɡəlɐˈva] глава [ɡlaˈvɤ] hlava [ɦlava] głowa [ˈɡwɔva]
*uxo ухо [ˈuxə] ухо [ˈuxo] ucho [ʊxo] ucho [ˈuxɔ]
güeyu *oko глаз [ɡles] око [oˈkɔ] oko [oko] oko [ˈɔkɔ]
ñariz *nosъ нос [nos] нос nos [nos] nos [nɔs]
*usta рот [rot] уста ústa [oːsta] usta [ˈusta]
*zǫbъ зуб [zup] зъб zub [zʊp] ząb [zɔ̃p]
*(j)ęzykъ язык [jɪˈzɨk] език jazyk [jazɪk] język [ˈjɛ̃zɨk]
*nogъtь ноготь [ˈnonɡətʲ] нокът nehet [nɛɦɛt] paznokieć [paˈznɔkʲɛt͡ɕ]
*stopa стопа [stɐˈpa] стъпало noha [nonɦa] stopa [ˈstɔpa]
*noga нога [nɐˈɡa] крак (нога) noha [nonɦa] noga [ˈnɔɡa]
*kolěnon колено [kɐˈlʲenə] коляно koleno [kolɛnon] kolano [kɔˈlanɔ]
*rǫka рука [ruˈka] ръка ruka [rʊka] ręka [ˈrɛ̃ka]
*kridlo крыло [krɨˈlo] крило křídlo [kr̝°ɪːdlo] skrzydło [ˈskʂɨdwɔ]
*bruxo,
  • bruxъ
живот [ʐɨˈvot] корем, търбух břicho [br̝ɪxo] brzuch [bʐux]
coraes *červo внутренности, кишки [ˈvnutrʲɪnəsʲtʲɪ], [kʲɪˈʂkʲi] вътрешности, черва vnitřnosti, střeva [vɲɪtr̝°noscɪ], [str̝°ɛva] wnętrzności [vnɛ̃ˈtʂnɔɕt͡ɕi]
*vortъ,
  • šija, *šьja
шея [ˈʂejə] врат, шия, гръклян krk [kr̩k] szyja [ˈʂɨja]
*pletje,
  • xrьbьtъ
спина [spʲɪˈna] гръб, гърбина záda [zaːda] plecy [ˈplɛt͡sɨ]
*grǫdь грудь [ɡrutʲ] гръд, гърда prsa, hruď [pr̩sa, hrʊc] pierś [pʲɛrɕ]
corazón *sьrdьce сердце [ˈsʲɛrtt͡sɨ] сърце srdce [sr̩tsɛ] serce [ˈsɛrt͡sɛ]
*(j)ętra печень [ˈpʲet͡ɕɪnʲ] черен дроб játra [jaːtra] wątroba [vɔ̃ˈtrɔba]
beber *piti пить [pʲitʲ] пия pít [piːt] pić [pʲit͡ɕ]
comer *(j)ěsti есть [jesʲtʲ] ям jíst [jiːst] jeść [jɛɕt͡ɕ]
morder *gryzti грызть, кусать [ɡrɨsʲtʲ], [kuˈsatʲ] хапя, гриза kousat [koʊ̯sat] gryźć [ɡrɨɕt͡ɕ]
zucar, sorber *sъsati сосать [sɐˈsatʲ] суча sát [saːt] ssać [ˈssat͡ɕ]
cuspir *pjьvati плевать [plʲɪˈvatʲ] плюя plivat [plɪvat] pluć [ˈplut͡ɕ]
devolver *bljьvati рвать, блевать [rvatʲ], [blʲɪˈvatʲ] повръщам, бълвам zvracet [zvratsɛt] wymiotować, zwracać [vɨmʲɔˈtɔvat͡ɕ], [ˈzvrat͡sat͡ɕ]
soplar *duxati дуть [dutʲ] духам foukat [foʊ̯kat] dmuchać [ˈdmuxat͡ɕ]
alendar *dyxati дышать [dɨˈʂatʲ] дишам dýchat [diːxat] oddychać [ɔdˈdɨxat͡ɕ]
alendar *smьjati sę смеятся [sʲmʲɪˈjætʲsʲɪ] смея се smát se [smaːt sɛ] śmiać się [ɕmʲat͡ɕ ɕɛ]
ver *videěti видеть [ˈvʲidʲɪtʲ] виждам videět [vɪɟɛt] widzieć [ˈvʲid͡ʑɛt͡ɕ];
oyer *slušati слышать [ˈslɨʂɨtʲ] чувам, слушам slyšet [slɪʃɛt] słyszeć [ˈswɨʂɛt͡ɕ]
saber *znati, *věděti знать [znatʲ] зная (знам) vědět, znát [vjɛɟɛt], [znaːt] wiedzieć, znać [ˈvʲɛd͡ʑɛt͡ɕ], [znat͡ɕ]
pensar *mysliti думать [ˈdumətʲ] мисля myslet [mɪslɛt] myś-yć [ˈmɨɕlɛt͡ɕ]
goler *čuti нюхать, чуять [ˈnʲuxətʲ], [t͡ɕoˈjætʲ] мириша, душа vonět, čichat [voɲɛt, tʃɪxat] czuć [t͡ʂut͡ɕ]
tarrecer *bojati sę бояться [bɐˈjætʲsʲɪ] страхувам се, боя се bát se [baːt se] bać się [ˈbat͡ɕ ɕɛ̃]
dormir *sъpati спать [spatʲ] спя spát [spaːt] spać [spat͡ɕ]
vivir *žiti жить [ʐɨtʲ] живея žít [ʒiːt] żyć [ʐɨt͡ɕ]
morrer *merti умирать [umʲɪˈratʲ] умирам umírat [ʊel mioːrat] umierać [oˈmʲɛrat͡ɕ]
matar *ubiti убивать [ubʲɪˈvatʲ] убивам zabíjet [zabiːjɛt] zabijać [zaˈbʲijat͡ɕ]
lluchar *boriti sę бороться [bɐˈrotʲsʲɪ] бия се, боря се bojovat [bojovat] walczyć [ˈvalt͡ʂɨt͡ɕ]
cazar *loviti охотиться [ɐˈxotʲɪtʲsʲɪ] ловувам lovit [lovɪt] polować [pɔˈlɔvat͡ɕ]
cutir *udariti ударять [udɐˈrʲætʲ] удрям udeřit [ʊdɛr̝ɪt] uderzać [oˈdɛʐat͡ɕ]
cortar *sěkti, *strigti, *rězati резать, рубить [ˈrʲezətʲ], [ruˈbʲitʲ] режа, сека řezat [r̝ɛzat] ciąć [t͡ɕɔ̃t͡ɕ]
estremar {{{1}}} разделять [rəzʲdʲɪˈlʲætʲ] цепя, разделям rozdělit [rozɟɛlɪt] podzielić pɔˈd͡ʑɛʎit͡ɕ
apuñalar *bosti, *kolti колоть [kɐˈlotʲ] промушвам, убождам píchnout [piːxnoʊ̯t] pchnąć [pxnɔ̃t͡ɕ]
tascar *česati, *drapati царапать [t͡sɐˈrapətʲ] чеша, драскам škrábat [ʃkraːbat] skrobać [ˈskrɔbat͡ɕ]
escavar *kopati копать [kɐˈpatʲ] копая kopat [kopat] kopać [ˈkɔpat͡ɕ]
nadar *plyti плавать [ˈplavətʲ] плувам plavat [plavat] pływać [ˈpwɨvat͡ɕ]
volar *letěti летать [lʲɪˈtatʲ] летя létat [lɛːtat] llatać [ˈlatat͡ɕ]
caminar *xoditi ходить, идти [xɐˈdʲitʲ], [ɪˈtʲi] вървя, ходя chodit, jít [xoɟɪt], [jiːt] chodzić, iść [ˈxɔd͡ʑit͡ɕ], [iɕt͡ɕ]
llegar {{{1}}} приходить, прийти [prʲɪxɐˈdʲitʲ], [prʲɪjˈtʲi] идвам, ида přicházet, přijít [pr̝°ɪxazɛt, pr̝°ɪjiːt] przychodzić, przyjść [pʂɨˈxɔd͡ʑit͡ɕ], [pʂɨjɕt͡ɕ]
xacer *-yžati лежать [lʲɪˈʐatʲ] лежа
sentar {{{1}}}*sěsti сидеть [sʲɪˈdʲetʲ] седя, сядам seiět [sɛɟɛt] siedzieć [ˈɕɛd͡ʑɛt͡ɕ]
tar de pies *stati стоять [stɐˈjætʲ] стоя stát [staːt] stać [stat͡ɕ]
volver *vortiti, *vьrtěti вращать, вертеть [vrɐˈɕːætʲ], [vʲɪˈrtʲetʲ] завивам, въртя се točit [totʃɪt] skręcać [ˈskrɛ̃t͡sat͡ɕ]
cayer *pasti падать [pɐˈdatʲ] падам padat [padat] padać, spadać [ˈpadat͡ɕ], [ˈspadat͡ɕ]
dar *dati давать [dɐˈvatʲ] давам dávat [daːvat] dawać [ˈdavat͡ɕ]
sostener *dьržati держать [dʲɪˈrʐatʲ] държа držet [dr̩ʒɛt] trzymać [ˈtʂɨmat͡ɕ]
entartallar *tiskati, *žęti сжимать [ʑːɪˈmatʲ] стискам, стягам, мачкам mačkat [matʃkat] ściskać [ˈɕt͡ɕiskat͡ɕ]
estregar *terti тереть [tʲɪˈrʲetʲ] трия, търкам třít [tr̝̊iːt] trzeć [ˈtʂɛt͡ɕ]
llavar *myti мыть [mɨtʲ] мия, пера mýt [el mioːt] myć [mɨt͡ɕ]
to wipe {{{1}}} вытирать [vɨtʲɪˈratʲ] бърша, трия, изтривам vytírat [vɪciːrat] wycierać [vɨˈt͡ɕɛrat͡ɕ]
espurrir, jalar *pьxati тянуть [tʲɪˈnutʲ] дърпам, тегля táhnout [taːɦnonʊ̯t] ciągnąć [ˈt͡ɕɔ̃ɡnɔ̃t͡ɕ]
emburriar {{{1}}} толкать, пихать [tɐˈlkatʲ], [pʲɪˈxatʲ] натискам, бутам, пъхам tlačit [tlatʃɪt] pchać [pxat͡ɕ]
refundiar *kydati, *mesti, *vergti бросать, кидать [brɐˈsatʲ], [kʲɪˈdatʲ] хвърлям házet [ɦaːzɛt] rzucać [ˈʐut͡sat͡ɕ]
arreyar *vęzati вязать [vʲɪˈzatʲ] връзвам vázat [vaːzat] wiązać [ˈvʲɔ̃zat͡ɕ]
coser *šiti шить [ʂɨtʲ] шия šít [ʃiːt] szyć [ʂɨt͡ɕ]
cuntar (númberos) *čitati считать [ɕːɪˈtatʲ] броя počítat [potʃiːtat] liczyć [ˈʎit͡ʂɨt͡ɕ]
dicir *kazati говорить, сказать [ɡəvɐˈrʲitʲ], [skɐˈzatʲ] казвам říkat [r̝iːkat] mówić [ˈmuvit͡ɕ]
cantar *pěti, *pěvati петь [pʲetʲ] пея zpívat [spiːvat] śpiewać [ˈɕpʲɛvat͡ɕ]
xugar *jьgrati играть [ɪˈɡratʲ] играя hrát [ɦraːt] grać [ɡrat͡ɕ]
to float *plyti плыть [plɨtʲ] плавам plout [ploʊ̯t] płynąć [ˈpwɨnɔ̃t͡ɕ]
fluyir *tekti течь [tʲet͡ɕ] тека téct [tɛːtst] ciec [t͡ɕɛt͡s]
to freeze *mьrznǫti замерзaть [zəmʲɪˈrzatʲ] замръзвам zamrznout [zamr̩znoʊ̯t] marznąć [ˈmarznɔ̃t͡ɕ]
to swell *puxnǫti пухнуть [ˈpuxnutʲ] подувам се, отичам otéct, opuchnout [otɛːtst, opʊxnoʊ̯t] puchnąć [ˈpuxnɔ̃t͡ɕ]
sol *sъlnьce солнце [ˈsont͡sɨ] слънце slunce [slʊntsɛ] słońce [ˈswɔɲt͡sɛ]
*lluna,
  • měsęcь
луна [luˈna] луна, месец, месечина měsíc [mɲɛsiːts] księżyc [ˈkɕɛ̃ʐɨt͡s]
*gvězda звезда [ˈzʲvʲɪzdə] звезда hvězda [ɦvjɛzda] gwiazda [ˈɡvʲazda]
*voda вода [vɐˈda] вода voda [voda] woda [ˈvɔda]
*dъždь дождь [doɕː], [doʂtʲ] дъжд deašť [dɛːʃtʲ] deszcz [dɛʂt͡ʂ]
*rěka река [rʲɪˈka] река řeka [r̝ɛka] rzeka [ˈʐɛka]
*(j)ezero озеро [ˈozʲɛrə] езеро jezero [jɛzɛro] jezioro [jɛˈʑɔrɔ]
mar *more, *morě море [ˈmorʲɪ] море mořy [mor̝ɛ] morze [ˈmɔʐɛ]
sal *solь соль [solʲ] сол sůl [el soːl] sól [sul]
*kamy камень [ˈkamʲɪnʲ] камък (камен) kámen [kaːmɛn] kamień [ˈkamʲɛɲ]
*pěsъkъ песок [pʲɪˈsok] пясък písek [piːsɛk] piasek [ˈpʲasɛk]
*porxъ пыль [pɨlʲ] прах prach [prax] pył, kurz [pɨw], [kuʂ]
*zemь,
  • zemja
земля [zʲɪˈmlʲa] земя země [zɛmɲɛ] ziemia [ˈʑɛmʲa]
*tǫča туча, облако [ˈtut͡ɕə], [ˈobləkə] облак oblak [oblak] chmura [ˈxmura]
{{{1}}} туман, мгла [el toˈman] мъгла mlha [ml̩ɦa] mgła [mɡwa]
*nebo небо [ˈnʲɛbə] небе nebe [nɛbɛ] niebo [ˈɲɛbɔ]
*větrъ ветер [ˈvʲetʲɪr] вятър vítr [viːtr̩] wiatr [vʲatr]
*sněgъ снег [snʲɛk] сняг sníh [sniːx] śnieg [ɕɲɛk]
*ledъ лёд [lʲot] лед led [lɛt] lód [lut]
*dymъ дым [dɨm] дим, пушек dým [diːm] dym [dɨm]
*ognь огонь [ɐˈɡonʲ] огън oheň [oɦɛɲ] ogień [ˈɔɡʲɛɲ]
*pepelъ зола, пепел [zɐˈla], [ˈpʲepʲɪl] пепел popel [popɛl] popiół [ˈpɔpʲuw]
quemar *gorěti, *paliti гореть, пылать [ɡɐˈrʲetʲ], [pɨˈlatʲ] горя hořet [hor̝ɛt] palić [ˈpaʎit͡ɕ]
camín *pǫtь дорога, путь [dɐˈroɡə], [putʲ] път cesta [tsɛsta] droga [ˈdrɔɡa]
*polnina,
  • gora
гора [ɡɐˈra] планина hora [ɦora] góra [ˈɡura]
*čьrmьnъ красный [ˈkrasnɨj] червен červený [tʃɛrvɛninː] czerwony [t͡ʂɛrˈvɔnɨ]
*zelenъ зеленый [zʲɪˈlʲonɨj] зелен zelený [zɛlɛninː] zielony [ʑɛˈlɔnɨ]
*žьltъ желтый [ˈʐoltɨj] жълт žlutý [ʒlʊtiː] żółty [ˈʐuwtɨ]
*bělъ белый [ˈbʲelɨj] бял bílý [biːliː] biały [ˈbʲawɨ]
*čьrnъ чёрный [ˈt͡ɕornɨj] черен černý [tʃɛrniː] czarny [ˈt͡ʂarnɨ]
*noktь ночь [not͡ɕ] нощ noc [nots] noc [nɔt͡s]
*dьnь день [dʲenʲ] ден dean [dɛn] dzień [d͡ʑɛɲ]
*godъ,
  • rokъ
год [ɡot] година rok [rok] rok [rɔk]
*teplъ,
  • toplъ
тёплый [ˈtʲoplɨj] топъл teplý [tɛpliː] ciepły [ˈt͡ɕɛpwɨ]
*xoldьnъ холодный [xɐˈlodnɨj] студен, хладен studený, chladný [stʊdɛninː, xladniː] zimny [ˈʑimnɨ]
*pьlnъ полный [ˈpolnɨj] пълен plný [pl̩ninː] pełny [ˈpɛwnɨ]
*novъ новый [ˈnovɨj] нов nový [noviː] nowy [ˈnɔvɨ]
*starъ старый [ˈstarɨj] стар starý [stariː] stary [ˈstarɨ]
bonu, bien *dobrъ хороший [xɐˈ roʂɨj] добър dobrý [dobriː] dobry [ˈdɔbrɨ]
*zъlъ злой, плохой [zloj], [plɐˈxoj] лош špatný, zlý [ʃpatniː, zliː] zły [zwɨ]
*gnjilъ гнилой [ɡnʲɪˈloj] гнил, покварен shnilý [sxɲɪliː] zgniły [ˈzɡɲiwɨ]
{{{1}}} грязный [ˈɡrʲaznɨj] мръсен, нечист špinavý [ʃpɪnaviː] brudny [ˈbrudnɨ]
*prostъ,
  • pravъ
прямой [prʲɪˈmoj] прав, пряк přímý [pr̝°iːel mioː] prosty [ˈprɔstɨ]
*krǫglъ круглый [ˈkruɡlɨj] кръгъл okrouhlý [okroʊ̯ɦliː] okrągły [ɔˈkrɔ̃ɡwɨ]
*bridъkъ острый [ˈostrɨj] остър ostrý [ostriː] ostry [ˈɔstrɨ]
*tǫpъ тупой [el toˈpoj] тъп tupý [tʊpiː] tępy [ˈtɛ̃pɨ]
*gladъkъ гладкий, ровный [ˈɡlatkʲɪj], [ˈrovnɨj] гладък hladký [ɦlatkiː] gładki [ˈɡwatkɨ]
*mokrъ мокрый [ˈmokrɨj] мокър mokrý [mokriː] mokry [ˈmɔkrɨ]
*suxъ сухой [el soˈxoj] сух suchý [sʊxiː] suchy [ˈsuxɨ]
{{{1}}} правильный [ˈpravʲɪlʲnɨj] правилен správný [spraːvniː] poprawny [pɔˈpravnɨ]
*blizъ близкий [ˈblʲizkʲɪj] близък blízký [bliːskiː] bliski [ˈbʎiskɨ]
*dalekъ далекий [dɐˈlʲɵkʲɪj] далечен daleký [dalɛkiː] daleki [daˈlɛkʲi]
*pravъ правый [ˈpravɨj] десен pravý [praviː] prawy [ˈpravɨ]
*lěvъ левый [ˈlʲɛvɨj] ляв levý [lɛviː] lewy [ˈlɛvɨ]
a, en *po, *o при, у, возле [prʲi], [o], [ˈvozʲlʲɪ] до, на, при při, o, vei-y [pr̝°ɪ, ʊ, vɛdlɛ] do, na, przy, koło [dɔ], [na], [pʂɨ], [kɔwɔ]
en *vъ(n) в /v/ в(във), у v [v] w [v]
con *sъ(n) с /s/ с(със) s [s] z [z]
(j)ь, *a и, а [i] и, а a, i [a] i, a [i, a]
*(j)ako если [ˈjesʲlʲɪ] ако jestli [jɛstlɪ] jeśli, jeżeli [ˈjɛɕʎi], [jɛˈʐɛʎi]
*dělja,
  • dьlja, děljьma
потому что [pətɐˈmu ʂtə] защото protožy [protoʒɛ] bo, dlatego ży, ponieważ [bɔ], [dlaˈtɛɡɔ ʐɛ], [pɔˈɲɛvaʂ]
*(j)ьmę

имя [ˈimʲə] име jméno [jmɛːnon] imię [ˈimʲɛ]

Diferenciación dialeutal[editar | editar la fonte]

Dempués de los trés palatalizaciones del protoeslavo, la variación dialeutal eslava fíxose más patente. delles variantes, tales como proto-eslavu oriental, sufrieron la segunda palatalización regresiva a lo llargo de /*v/ entemedia[3]

  • Rusu: *gwojzda → *gwězda → zvězda → [zʲvʲɪˈzda] ('estrella')
  • Polacu: *gwojzda → *gwězda → gwiazda → [ˈɡvʲazda] ('estrella')

Tamién, la estensión de la palatalización de les sibilantes varió ligerentemente ente les distintes variantes eslaves. Belić (1921) argumenta qu'el caracter fonéticu de les palatalizaciones foi uniforme nel eslavu común y que les llingües eslaves occidentales desenvolvieron *š darréu por analoxía.[4] En toles variantes (sacante en Lechítico), [dz] se desafricó dadon como resultáu [z]:[3]Channon, 1971, p. 9</ref>.

El puntu final del periodu proto-eslavu foi'l cambéu de /*ě/ a /*a/ tres les consonantes palatales y /*j/, que produció la popsición /*ča/-/*ka/.[5] Esto, y l'acurtiamientu o elisión de les yers débiles (*ь/ĭ and *ъ/ŭ) (ver llei de Havlík) que crearon nueves sílabas zarraes[6] acabaron col periodu de sinarmonía silábica carauterística del eslavu común.


Referencies[editar | editar la fonte]

  1. Van Wijk, 1956, pp. 21-27
  2. Lehr-Spławiński, 1957, pp. 255-256
  3. 3,0 3,1 Channon, 1971, p=9}}
  4. Belić, 1921, p. 31
  5. Channon, 1971, p.12
  6. Bethin, 1997, p. 13

Bibliografía[editar | editar la fonte]

  • Belić, Aleksandar (1921), «Најмлађа (Трећа) Промена Задњенепчаних Сугласника k, g и h у Прасловенском Језику», Јужнословенски Филолог II: 18–39 
  • Bethin, Christina Yurkiw (1998), Slavic Prosody: Language Change and Phonological Theory, Cambridge University Press, ISBN 0521591481 
  • Channon, Robert (1972), On the Presta of the Progressive Palatalization of Velars in the Relative Chronology of Slavic, The Hague: Mouton 
  • Lehr-Spławiński, Tadeusz (1957), «Z dziejów języka prasłowiańskiego (Urywek z większej całości)», Езиковедски Изследвания В Чесм На Академик Смефан Младенов 
  • Schenkar, Alexander M. (2002), «Proto-Slavonic», en Comrie, Bernard; Corbett, Greville. G., The Slavonic Languages, London: Routledge, pp. 60–124, ISBN 0-415-28078-8 
  • Shevelov, George Y. (1977), «On the Chronology of h and the New g in

Ukrainian», in Harvard Ukrainian Studies, vol 1, Harvard Ukrainian Research Institute, pp. 137–52 


Lista de Swadesh en lenguas eslavas